Autor: Aleksandar Sekulić (Beograd, Srbija)
Proces građenja nacija na Balkanskom poluostrvu, čini se, nikada ne prestaje, on uvek traje i u demokratski nedovoljno razvijenim, često ksenofobičnim društvima nalazi inspiraciju u sferama ljudskog duha koje ne bi trebalo da budu nacionalno opredeljene. Jezik, svuda rasprostranjen i dostupan, postaje idealno tle za diseminaciju nacionalizma. Ovde ćemo se fokusirati na to kako se u desno orijentisanim medijima percipira prisustvo, ili, ako to zloglasnije zvuči „prodor“ anglicizama u srpsku varijantu srpskohrvatskog jezika. Primeri nacionalističkog diskursa u ovom radu dolaze iz provladine, umereno desne „Politike“, iz tiražnih, konzervativnih „Večernjih novosti“ i sa portala Nove srpske političke misli, na kome se nedeljno objavljuje više desetina, često duboko konzervativnih, tradicionalističkih i nacionalističkih tekstova poznatih nacionalno osvešćenih autora.
Odnos prema rečima engleskog porekla se ponekad vidi već u naslovima i prvim rečenicama gde se govor opterećen anglicizmima ismeva i karikira. „Da li govorite Srbiš?“ naslov je teksta u „Večernjim novostima“ u kome autorka Ivana Mićević govori o „jeziku svedenom na nekoliko stotina reči, punim skraćenica, anglicizama, jasnim onima koji ga govore i nikome više.” 1 Autorka prenosi reči lingviste (ne koristi se reč „lingvistkinja“) Jasmine Damjanović koja navodi da „(n)ajveća šteta srpskom jeziku nanosi se preteranom upotrebom anglicizama, koji imaju status ’prestižne forme’ u govoru mladih, pa i srednjih generacija koje često koriste Internet (sic)“ 2 , te navodi primere reči: kul, trip, help, pliz, pi-ar, sejl, tenks, luk, šop, dejt, čet 3. Tekst Tereze Bojković u „Politici“ naslovljen je „Sori, po difoltu ne nosim kežual za svaki ivent...“. 4 Iako je jasno da niko ne izgovara ovakvu rečenicu, autorki ona deluje dovoljno upečatljivo čitaocima koji će se pritom i nasmejati pokondirenosti onih koji ove anglicizme koriste (i zaista, „Kad tikva postane kondir“ je jedan od podnaslova ovog teksta). Autorka postavlja pitanje: „Imate li i vi komšiju, prijatelja ili poznanika koji radije govori ’sori’, ’baj d vej’, ’pliz’ nego ’izvini’, ’uzgred’, ’molim te’?“ 5 ili „Nerviraju li vas reklame za neki ‘Shimmer’ ili ‘Self-Tanning Cream’?”. 6 Ako je odgovor na ova, ili još neka pitanja potvrdan, autorka iznosi dijagnozu: “nema sumnje da i vašom okolinom hara napast koju bismo mogli krstiti ‘englezitis’.” 7 Koristeći ime bolesti, uz neobičan ali prepoznatljiv i pomalo posprdan sufiksoid koji sugeriše neku upalu, autorka se jasno određuje prema korišćenju anglicizama u srpskom jeziku. Jelena Petrović i Suzana Milošević tekst nagrađen na Fakultetu političkih nauka u Beogradu počinju ovako: „Performans na fešn-viku je bio jedan nonsens na stejdžu. Umesto da bude transparentno, kreatorov selekšn stajlinga i kastinga manekenki je bio previše klos majnded.” 8 Očigledno podrugljivo i izveštačeno. Autorke pitaju: „Koliko puta ste se našli u društvu, a da niste razumeli šta je vaš sagovornik „Englez“ hteo da kaže?” 9 Nastavljaju: „Prema rečima sedamdesetogodišnje bake Milke, u Knez Mihailovoj ulici oseća se kao u Londonu. Nazive prodavnica ne može ni da izgovori ni da razume. A kada joj unuka kaže da je kul, baka Milka pomisli da je kulturna.” 10 Uvodeći lik simpatične baka-Milke (čak je i ime slatko i drago) čitaoci koji se protive poplavi anglicizama imaju za koga da se vežu ili sa kim da saosećaju u savremenom svetu u kome su „Englezi” zauzeli centar Beograda, a deca spadaju u retke koji te strance mogu da razumeju. „Da li ste primili i poslali poruku sa OMG, LOL (…), pliz, sori? Nećemo zato kriviti samo medije. Krivica je i naša. U banci vam nude kredite sa grejs periodom, šopingujete, idete u džim, zovu vas na ivent. Da li polako zaboravljamo srpske reči ili ih koristimo u želji da zvučimo modernije?” 11 Krivicu, izgleda, ipak delimo svi, što znači da delimo i odgovornost da stanje promenimo. Autorke u zaključku koriste jake reči: „Kolika god bila naša potreba za anglicizmima, pitanje je koliko su ljudi svesni značaja očuvanja srpskog jezika. Još je pre devet vekova Stefan Nemanja preporučivao da jezik treba čuvati kao zemlju, kao grad.” 12 Osim što se priznaje da su anglicizmi potrebni, sugeriše se da „ljudi” možda nisu svesni značaja očuvanja srpskog jezika, a onda se navodi prilično neverovatan podatak da je i vladar iz XII veka govorio o potrebi za očuvanjem jezika. Tekst se završava pomalo patetično: „Kada bi se Vuk (Karadžić) danas našao među Srbima, ne bi ih razumeo.” 13 Vrlo verovatno, zapravo ni današnji Srbi verovatno ne bi razumeli Vuka Karadžića, ali očigledno smo mi više krivi jer smo se udaljili od našeg najvećeg jezičkog reformatora.
Da nije sve uvek toliko veselo svedoče reči Milke Canić, „lingviste” i lektorke (koja je inače prepoznatljiva likom i delom u celoj Srbiji kao lektorka u najdugovečnijem TV kvizu u zemlji – u „Muzičkoj slagalici”): „Engleska reč ne sme da se odomaći. Korist je mala, a šteta nemerljiva. Svakoga dana u naš jezik ’uđe’ na desetine engleskih reči. Mi moramo najpre da vaspitavamo mlade da vole svoj jezik i da se prvenstveno njime služe.“ 14 Canić propisuje šta se sme, a šta se ne sme, govori o nemerljivoj šteti i o potrebi da se mladi vaspitavaju da se služe onim jezikom koji ne nanosi štetu, a u skladu sa onim ranije rečenim, jezik u kome se engleske reči odomaće sigurno nije takav. Nikola Tanasić u tekstu na portalu Nove srpske političke misli zvuči apokaliptično: „Borba za očuvanje ćirilice u Srbiji istovremeno je borba za očuvanje pismenosti uopšte, budući da upotreba latinice kroz savremene tehnologije dovodi do nezapamćenog pada pismenosti i istinskog zagađivanja srpske pisane reči kako jezičkim, tako i pravopisnim anglicizmima i naročito kroatizmima.“ (kurziv u originalu). 15 Osim tipične brige za ćirilicu, autor kao istinsko zagađivanje vidi korišćenje stranih reči, i to ne bilo kojih, već anglicizama i „naročito” kroatizama (iako je pogrešno hrvatski i srpski uopšte tretirati kao zasebne jezike, a naročito se plašiti nevelikog uticaja hrvatskih reči u srpskoj varijanti srpskohrvatskog). Milovan Danojlić, poznati pisac, u intervjuu „Večernjim novostima” govori sledeće: „Provala anglicizama i opsednutost zapadnom, potrošačkom civilizacijom, danas je tako jaka da se čovek malo trgne. Ja sam u paradoksalnoj situaciji: da u Poatjeu, u Francuskoj, gde živim, tamo u nekoj sobi negujem srpski jezik, da ga brižno glačam, da tražim neke efekte iz narodnog jezika koje sam poneo iz detinjstva, zavičaja, dok vidim da u Beogradu proces ide u suprotnom pravcu.” 16 Danojlić je u više navrata naglašavao svoju brigu za jezik i domovinu, iako živi stotinama kilometara daleko, nimalo dotaknut zapadnom, potrošačkom civilizacijom u čijem se centru našao.
Kada se živi u sredini koja je nacionalistička kao ova naša (post)jugoslovenska, nije teško brojne vrednosno neutralne pojave predstaviti kao napad na naciju. To se dešava sa uplivom reči engleskog (često i uopšte stranog) porekla u srpsku varijantu srpskohrvatskog. Ipak, nije sve tako crno, i ima onih koji neće podleći patetičnom virusu nacionalizma, pa tako Rada Stijović odgovara na reči iz pobedničkog teksta u kome se pominje Stefan Nemanja: „Mada zvuče nemanjićki, odišu patinom i nose lepu poruku, ove reči nisu Nemanjine, već potiču iz pera savremenog publiciste Mileta Medića i trebalo bi da na to obrate pažnju pogotovo oni koji se profesionalno bave jezikom.” 17 Ponekad su autoriteti stari hiljadu godina, ponekad su naši savremenici, ali uvek vredi preispitati ih, naročito kada mogu da unesu opasni nacionalizam i nespokoj u živote običnih ljudi, tako uplašenih, ovaj put uplašenih za opstanak sopstvenog jezika.
Endnotes:
1. Da li govorite Srbiš?, „Večernje Novosti“, 7.8.2009, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295403-Da-li-govorite-srbis, poslednji put posećen 27.9.2011.
2. Ibid.
3. Ibid.
4. Sori, po difoltu ne nosim kežual za svaki ivent..., „Politika“, 28.2.2010, http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Sori-po-difoltu-ne-nosim-kezual-za-svaki-ivent.lt.html, poslednji put posećen 27.9.2011.
5. Ibid.
6. Ibid.
7. Ibid.
8. Možemo li da živimo bez engleskih reči, „Politika“, 4.6.2011, http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Mozemo-li-da-zivimo-bez-engleskih-reci.lt.html, poslednji put posećen 29.9.2011.
9. Ibid.
10. Ibid.
11. Ibid.
12. Ibid.
13. Ibid.
14. Ibid.
15. Nacija nepismenih, NSPM, 18.3.2009. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/nacija-nepismenih.html, poslednji put posećen 27.9.2011.
16. Mladost kreće ispočetka, „Večernje novosti“, 5.6.2009. http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:216721-Mladost-krece-ispocetka, poslednji put posećen 27.9.2009.
17. Stefan Nemanja to nije rekao, „Politika“, 24.7.2011, http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Stefan-Nemanja-to-nije-rekao.lt.html, poslednji put posećen 28.9.2011.
Reference:
- Da li govorite Srbiš?, „Večernje Novosti“, 7.8.2009. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295403-Da-li-govorite-srbis
- Sori, po difoltu ne nosim kežual za svaki ivent..., „Politika“, 28.2.2010. http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Sori-po-difoltu-ne-nosim-kezual-za-svaki-ivent.lt.html
- Možemo li da živimo bez engleskih reči, „Politika“, 4.6.2011. http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Mozemo-li-da-zivimo-bez-engleskih-reci.lt.html, poslednji put posećen 29.9.2011.
- Nacija nepismenih, NSPM, 18.3.2009. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/nacija-nepismenih.html
- Mladost kreće ispočetka, „Večernje novosti“, 5.6.2009. http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:216721-Mladost-krece-ispocetka
- Stefan Nemanja to nije rekao, „Politika“, 24.7.2011, http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Stefan-Nemanja-to-nije-rekao.lt.html
