Zagovaranje u BiH: Mogućnosti unapređenja

Jako civilno društvo (CD) koje je sposobno da uspješno vrši zagovaračke aktivnosti u ime grupe građana/ki često se vidi kao centralni stub procesa demokratizacije i izgradnje mira. Međutim, nakon 17 godina podrške donatora civilnom društvu postoje samo djelomični znakovi poboljšanja na ovom polju. Koji su to direktni i indirektni rezultati prethodnih pokušaja?  Šta su donatori i akteri civilnog društva naučili iz ovih pokušaja? Mogu li donatori konstruktivno i efikasno podržavati aktere promjene unutar civilnog društva?

U cilju boljeg razumijevanja navedene teme, autori su intervjuisali 10 donatora koji pružaju najveću finansijsku podršku civilnom društvu, te su napravili pregled njihovih programa. Pored toga su intervjuisali 10 aktivista civilnog društva s reputacijom nezavisnosti i iskustvom u zagovaranju i dobijanju finansijske podrške donatora. Izvještaj je također povezan s nezavisnim istraživačkim projektom koji se odnosi na legitimitet aktera civilnog društva, a koji je baziran na dodatnim intervjuima i akademskoj literaturi.

Autori su pokušali razumjeti ograničenja i logički okvir donatora, te naći balans između perspektiva odgovornosti i ograničenja organizacija civilnog društva (OCD) u današnjem bosanskohercegovačkom kontekstu, a sve u cilju pružanja realnih preporuka.

Izvještaj adresira tri ključna tematska polja: koje su teme i forme zagovaranja najefikasnije; efikasnost podrške donatora u izgradnji kapaciteta zagovaranja; i uloga Evropske Unije.

Autori su u istraživanju naveli konkretne preporuke donatorima za poboljšanje efikasnosti podrške bh civilnom sektoru, koje su izložili i na današnjoj prezentaciji. Prisutni predstavnici donatora (USAID, Norveška ambasada, Švicarska ambasada, Ambasada Kraljevine Nizozemske, OSCE, SIDA, Friedrich Ebert Stiftung) su naglasili važnost ovog istraživanja kao i preporuka jer i sami u svom radu prepoznaju mogućnosti unapređenja kao što su bolja koordinacija i komunikacija sa drugim donatorskim agencijama, verbalna i moralna podrška programima civilnog društva, ali su naveli i nedovoljnu koordiniranost i nivo suradnje između samih organizacija civilnog sektora, te česta nadmetanja između organizacija za finansijsku podršku, umjesto sinergističkog rada.

Istraživanje su sproveli autori Randall Puljek-Shank i Tija Memišević uz podršku Fondacije Mirovna akademija. Istraživanje je finansirala Ambasada Kraljevine Norveške.

icon_pdf-48x48 Policy Brief (Engleski) icon_pdf-48x48 (BHS)


Eseji

  • Margina uzvraca udarac

    Autorica: Milica Miražić Dopustila bih sebi ovom prilikom, uz izgovor ograničenog obima i sasvim slobodne zadate forme rada, nešto manje formalan, na momente možda čak i krajnje uprošten...

    Opširnije: Margina...

  • Kritika upotrebe anglicizama u nacionalističkom diskursu u Srbiji

    Autor: Aleksandar Sekulić (Beograd, Srbija) Proces građenja nacija na Balkanskom poluostrvu, čini se, nikada ne prestaje, on uvek traje i u demokratski nedovoljno razvijenim, često ksenofobičnim društvima...

    Opširnije: Kritika...

  • Kolektivno sećanje onlajn

    Autor: Thomas Kohls (Prilep, Makedonija) Колективно сећање онлајн Тема овог истражног рада је немачки веб-магазин „Ајнестагес“ („einestages“), који на својом сајту је описан као „јединствен пројекат“ који има као циљ...

    Opširnije: Kolektivno...

  • Recept

    Autorica: Maja Skenderović (Bosna i Hercegovina) Recept Prihvatila sam činjenicu da sa trenutne pozicije u kojoj postoji ogroman prostor za razvijanje aktivističke prakse postojimo svijet...

    Opširnije: Recept